Марко Краљевић преварио Арапку дјевојку 0001    Стаде мајка старица сину Марку говорити, 0002    Поштен домаћине! 0003    Весели се, домаћине, весели ти пријатељи! 0004    ”Како, сину, изиде из те арапске тамнице, 0005    Мој Краљевићу? 0006    Али ми се откупи том дробном спенцом, 0007    Али ми се одрва демескијом бритком сабљом, 0008    Гиздави јуначе?” 0009    Али Марко Краљевић мајци својој одговори: 0010    ”Откуд мени, мајко, у тамници дробна спенца, 0011    Ма мила мајко? 0012    Откуд ли ми у тамници демескија бритка сабља? 0013    Него мени дохођаше арапска једна дјевојка, 0014    Гиздава диклица! 0015    Она мени дохођаше и јутром и вечером. 0016    Пак ми поше дивојка једно јутро говорити: 0017    ” ”Краљевићу Марко! 0018    Тако тебе, мој Марко, не убио Бог велики! 0019    Од ли мене узети за твоју вјерну љубовцу, 0020    Краљевићу Марко! 0021    Да ја тебе изведем из те арапске тамнице?” ” 0022    А Марко јој Краљевић лијепо одговараше, 0023    Гиздавој диклици: 0024    ” ”Хоћу, хоћу, дивојко, веће него с добре воље.” ” 0025    И ту га јест извела из те арапске тамнице, 0026    Краљевића Марка. 0027    И тамо ми пођоше том зеленом планином, 0028    И када ми бјеше усред зелене планине, 0029    Гиздава дивојко! 0030    Без глава је остави усред зелене планине.” 0031    Кад је мајци дошо на своје бијеле дворе, 0032    Краљевићу Марко, 0033    Пође мајка старица сину Марку говорити: 0034    ”Велик ти си гријех, о мој синко, учинио, 0035    Краљевићу Марко! 0036    Зашто је мени нијеси довео на моје б’јеле дворе? 0037    Ја би је хранила за живота мојега, 0038    Гиздаву дивојку!” 0039    Весел’те се сви около, веселио ви Бог велики.